WORD ORDER OF SOME PARTICLES IN PREPOSITIONAL NOUN PHRASES
Article Sidebar
Published:
Jun 20, 2020
Keywords:
particles, word order, linearization, quantifiers, noun phrase
Main Article Content
Abstract
Linearization and word order are frequently considered to be synonymous terms. Yet, word order can be marked as a subset of linearization as a set, in a sense of setting larger elements at the same level, as a base for the syntax (σύν– together, and τάξις– an ordering), opposed to setting one word within the smaller parts of the sentence (clause, noun phrase, etc.). Traditionally, we say that particles are non-paradigmatic words that do not have their own semantics but they obtain their meaning as part of broader and more complex constructions. The Macedonian norm prescribes that these words should take an initial position in noun phrases (NP) introduced with preposition because they refer to the whole NP. However, we will demonstrate that there are cases in which a particle can take a non-initial position due to the pragmatic motivation (focus on a quantifier) or as a limitation/modification of the qualitative modifier in such cases in which the centre of the NP is already qualitatively modified.
Downloads
Download data is not yet available.
Article Details
How to Cite
Dučevska, Aneta, and Boban Karapejovski. 2020. “WORD ORDER OF SOME PARTICLES IN PREPOSITIONAL NOUN PHRASES”. Journal of Contemporary Philology 3 (1), 7–19. https://doi.org/10.37834/JCP203007d.
Section
Linguistics
Copyright © 2014 Blaže Koneski Faculty of Philology, Skopje
Journal of Contemporary Philology (JCP)
Современа филологија
References
Аризанковска, Л. (2001). Од семантиката и синтаксата на словенечките и македонските партикули (še, že, samo, le, celo; уште, веќе, само, дури (и)). (докторска дисертација). Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Филолошки факултет „Блаже Конески“.
Аризанковска, Л. (2007). Од семантиката и синтаксата на дел од словенечките и македонските партикули. Скопје: Универзитет ,,Св. Кирил и Методиј“, Филолошки факултет ,,Блаже Конески“.
Бојковска, Ст., Минова-Ѓуркова, Л., Пандев, Д. и Цветковски, Ж. (2008). Општа граматика на македонскиот јазик. Скопје: Просветно дело.
Белић, А. (2000). Граматике; О граматикама (Изабрана дела, т. 12). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ивић, М. (ред.), Пипер, П., Антонић И., Ружић, В., Танасић С., Поповић Љ., Тошовић Б. (2005). Синтакса савременог српског језика : проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.
Конески, Бл. (1999 [1982]). Граматика на македонскиот литературен јазик.Скопје: Детска радост.
Минова-Ѓуркова, Л. (2000). Синтакса на македонскиот стандарден јазик. Скопје: Магор.
Николаева, Т. М. (2008). Непарадигматическая лингвистика: (История блуждающих частиц). Москва: Языки славянских культур.
Петревски, Б. (2016.) Аргументативните скали како внатрешнојазична норма. Литературен збор LXIII (1–3): 91–100.
Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (1992). Граматика српскога језика (уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, друго, прерађено издање). Београд – Нови Сад: Завод за издавање уџбенике и наставна средства – Завод за издавање уџбеника.
Тополињска, З. (1974). Граматика на именската фраза во македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите.
Тополињска, З. (1993). Функционална перспектива на исказите конституирани од т.н. симетрични предикати. Folia Philologica Macedo-Polonica (2): 205–213.
Anscombre, J.C. et O. Ducrot. (1983). L‘argumentation dans la langue. Liège-Bruxelles: Mardaga.
Comrie, B. (1981). Language Universals and Linguistic Typology (Syntax and Morphology). Oxford: Basil Blackwell.
Grochowski M. (1986). Polskiepartykuły (składnia, semantyka, leksykografia). Wrocław – Warszawa – Kraków – Gdańsk – Lódz: Zakład Narodowy imienia ossolińskich, Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk.
Ivić, M. (2002). O problemu reda reči. In Red reči, 26–33. Beograd: Čigoja štampa.
Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kristal, D. (1999). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd: Nolit.
Matthews, P. H. (2005). The concise Oxford dictionary of linguistics. Oxford: Oxford University Press.
Šarić Lj. (2002). Kvantifikacija u hrvatskome jeziku. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje.
Tošović, B. (2001). Korelaciona sintaksa. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz.
Аризанковска, Л. (2007). Од семантиката и синтаксата на дел од словенечките и македонските партикули. Скопје: Универзитет ,,Св. Кирил и Методиј“, Филолошки факултет ,,Блаже Конески“.
Бојковска, Ст., Минова-Ѓуркова, Л., Пандев, Д. и Цветковски, Ж. (2008). Општа граматика на македонскиот јазик. Скопје: Просветно дело.
Белић, А. (2000). Граматике; О граматикама (Изабрана дела, т. 12). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ивић, М. (ред.), Пипер, П., Антонић И., Ружић, В., Танасић С., Поповић Љ., Тошовић Б. (2005). Синтакса савременог српског језика : проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.
Конески, Бл. (1999 [1982]). Граматика на македонскиот литературен јазик.Скопје: Детска радост.
Минова-Ѓуркова, Л. (2000). Синтакса на македонскиот стандарден јазик. Скопје: Магор.
Николаева, Т. М. (2008). Непарадигматическая лингвистика: (История блуждающих частиц). Москва: Языки славянских культур.
Петревски, Б. (2016.) Аргументативните скали како внатрешнојазична норма. Литературен збор LXIII (1–3): 91–100.
Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (1992). Граматика српскога језика (уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, друго, прерађено издање). Београд – Нови Сад: Завод за издавање уџбенике и наставна средства – Завод за издавање уџбеника.
Тополињска, З. (1974). Граматика на именската фраза во македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите.
Тополињска, З. (1993). Функционална перспектива на исказите конституирани од т.н. симетрични предикати. Folia Philologica Macedo-Polonica (2): 205–213.
Anscombre, J.C. et O. Ducrot. (1983). L‘argumentation dans la langue. Liège-Bruxelles: Mardaga.
Comrie, B. (1981). Language Universals and Linguistic Typology (Syntax and Morphology). Oxford: Basil Blackwell.
Grochowski M. (1986). Polskiepartykuły (składnia, semantyka, leksykografia). Wrocław – Warszawa – Kraków – Gdańsk – Lódz: Zakład Narodowy imienia ossolińskich, Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk.
Ivić, M. (2002). O problemu reda reči. In Red reči, 26–33. Beograd: Čigoja štampa.
Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kristal, D. (1999). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd: Nolit.
Matthews, P. H. (2005). The concise Oxford dictionary of linguistics. Oxford: Oxford University Press.
Šarić Lj. (2002). Kvantifikacija u hrvatskome jeziku. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje.
Tošović, B. (2001). Korelaciona sintaksa. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz.